U svakodnevnom životu svakog čoveka govor zauzima bitno mesto. Verovatno nismo ni svesni da svi mi svakodnevno izgovaramo nekoliko hiljada reči, razgovaramo o svemu, i time ostvarujemo komunikaciju i socijalizujemo se sa drugim ljudima u našoj okolini. U vreme epidemije korona virusa, kada su upravo komunikacija i socijalizacija ograničene i smanjene, kada su nam narušene svakodnevne rutine, može doći do ometanja normalnog funkcionisanja svake osobe, pri čemu u ugroženu grupu spadaju one koje imaju problem sa mucanjem.
Uzimajući u obzir da jedan od razloga koji može biti neposredan uzrok pojave ili inteziviranja mucanja upravo traumatska situacija izazvana promenom rutine i navika svakodnevnog života smatramo da odraslim osobama i deci koja mucaju u ovom periodu treba posvetiti posebnu pažnju.
Iz tog razloga želeli bismo najpre da vam ukažemo na neke moguće posledice stanja u kojem se trenutno nalazimo kod osoba koje mucaju (pre svega kod dece), ali i da pokušamo da vam praktičnim savetima pomognemo kako da kroz ovaj period deca prođu sa što je moguće manje posledica.
Pođimo od onoga što dete zna, oseća ili vidi, gledajući svoje roditelje, braću, sestre i sve ono što ga trenutno okružuje. Ono može biti uplašeno, zabrinuto ili mu pak može biti dosadno i jednostavno ne može da shvati zašto ne može u vrtić, park, igraonicu ili da sa svojim drugarima proslavi rodjendan. Ili ako ste odrasla osoba koja muca i bez obzira što razumete situaciju u kojoj se nalazimo, svaki novi dan može biti potencijalni okidač za pojavu anksioznosti i straha, koje su normalne ljudske reakcije.
Znajući da mucanje ne utiče samo na ritam, tempo i fluentnost govora, već i na psihu osobe, u ovakvim trenucima velika je mogućnost da se kod dece, ili odraslih osoba koje mucaju javi period „lošeg govora“ i da se mucanje intezivira, kako pod dejstvom negativnog, tako i pozitivnog stresa. Jer, dobro je poznato da što je intenzitet stresa veći, povećava se i mogućnost da će osoba mucati.
Zbog svega, nije nemoguće da se jave neki od sledećih simptoma:
- Znakovi naprezanja koji mogu biti prisutni na licu, naročito u predelu usana i očiju;
- Variranje glasa, od šaputanja do izuzetno visokog glasa koji nije karakterističan za tu osobu;
- Grčevi koji poput blokade dovode do prestanka protoka vazduha, a samim tim i glasa;
- Inteziviranje straha od govora i izbegavanje komunikacije (odrasla osoba/dete daje kratke odgovore, uglavnom 2-3 reči);
- Burno emocionalno reagovanje, nekada bez razloga (ispadi besa, agresije, autoagresije) uzrokovano problemima u govoru, a nastali zbog nemogućnosti da se situacija u kojoj se nalazimo adekvatno razume.
Zato želimo da vam predložimo neke od aktivnosti koje će sasvim sigurno imati pozitivan uticaj na problem mucanja kod vaših ukućana (pre svega dece).
Uspostavite biološke ritmove u skladu sa vanrednim stanjem
Jedno od osnovnih pravila koje je značajno za osobu koja muca jeste uspostavljanje bioloških ritmova prilagođenih uzrastu. S obzirom na brojne promene koje su nastale usled epidemije koronavirusa, a koje su nas izbacile iz uobičajene „kolotečine svakodnevnice“, potrebno je uspostaviti nove dnevne rutine.
Upravo zbog toga je posebno bitno da odrasle osobe koje mucaju, kao i roditelji dece koja mucaju, vode računa o pravilnom ritmu spavanja, zdravoj ishrani i fizičkim vežbama, jer sve ove stvari mogu uticati ne samo na normalno funkcionisanje osobe, već i na njen govor.
Još jedan od saveta koji mogu biti od koristi kada su u pitanju rutine, jeste da možete voditi dnevnik aktivnosti, poput toga kada je dete leglo i ustalo, koliko je sati spavalo, da li se budilo u toku noći jer je nešto ružno sanjalo, kakvo mu je raspoloženje u toku dana, ali i koliko je smetnji imalo u govoru, jer na taj način možete steći uvid u to da li se mucanje inteziviralo ili ne. Mnogi posle izvesnog vremena odustanu od striktnog vođenja ovog dnevnika, jer su posle određenog vremena uspostavili rutine u porodici i uspevaju da ih isprate, kao i odstupanja od istih.
Međutim, ovo je vreme kada se uspostavljaju nove rutine, pa bi bilo idealno vreme da se dnevnik ponovo uvede, bar dok se stvari ne vrate u normalu.
Radite aktivnosti u kojima je dete uspešno
Pronađite aktivnosti koje dete može uspešno da obavi i koje su mu od ranije poznate – naš predlog je da sa detetom, na primer, odgledate njegov omiljeni crtani film ili da zajedno pročitate omiljenu bajku, a da potom sa detetom razgovarate o onome što ste videli, o zanimljivim detaljima i likovima. U tim pričama ono će se osećati prijatno, jer mu je materija i tematika potpuno poznata, jer je za nju zainteresovano, što će doprineti snižavanju nivoa stresa, odnosno njegovom opuštanju. Ne, zaboravite, roditelj je uvek prvi na braniku detetove borbe da ponovo izgradi samopouzdanje u slučaju “lošeg govora”.
Postavljajte detetu pitanja, pohvalite ga i ohrabrite da što više priča, ne prekidajte ga, posebno onda kada uočite smetnje u govoru. Dajte mu dovoljno vremena da se izrazi, jer čak i onda kada ćuti, dete verovatno razmišlja o tome šta želi da vam kaže. Ne prekidajte detetov govor, ne požurujte ga, već mu omogućite dovoljno vremena, bez dodatnog pritiska.
Neke od ovih saveta ste već dobili od svog logopeda ako ste se ranije interesovali za problem mucanja vašeg deteta, ali u vreme izazova koje nosi borba protiv korona virusa trebalo bi da budete posebno pažljivi.
Organizujte igru uloga u kućnim uslovima
Napravite improvizovanu predstavu i sa detetom odredite uloge, to mogu biti crtani junaci ili jednostavno iskoristite igračke koje dete voli i kroz spontanu igru uloga stimulišite dete da priča.
To ne bi trebala da bude klasična predstava, jer ona može da bude pomalo stresna za dete, već zanimljiva igra uloga. Na primer, ako se devojčica igra sa lutkama, majka može da bude jedna lutka, a devojčica druga, uz improvizovanje međusobne komunikacije koju bi te lutke ostvarile da su „žive“ (igra doktora, kuhinje, mama-dete). Dečacima bi mogla da bude za zanimljiva igra vojnika, policajaca, vatrogasaca i slično.
Sada je porodica na okupu, pa možete da iskoristite to vreme da se i više posvetite vašim mališanima, budite kreativni i osmislite zanimljive igre uloga.
Pogledajte zajedno sa detetom njegov video sadržaj
Snimite dete dok vam recituje pesmicu ili prepričava neku priču i potom mu pustite snimak. Deci je često zanimljivo da gledaju sebe u ovom formatu, što kod njih izaziva osećaj radosti i opuštenosti. Pohvalite ga kako je to dobro ispričalo.
Za ovu aktivnost pretpostavka je da će dete ispričati priču ili pesmicu koju poznaje i uz koju nema puno smetnji u govoru. Ukoliko, pak, u ređim slučajevima taj govor ne bude očekivano dobar, možete izbeći da detetu pustite taj snimak, pod izgovorom da niste uključili snimanje i onda ponovite aktivnost.
Budite aktivan sagovornik, ne ignorišite dete
Dok razgovarate sa detetom ne izbegavajte kontakt očima, pokažite detetu da ste zainteresovani za ono što ima da vam kaže. Deci je posebno bitno da imaju aktivnog sagovornika koji će ih saslušati i svoju pažnju usmeritu na njih. Ako dete primeti da ga pažljivo slušate, biće motivisanije da nastavi razgovor sa vama i uživaće u tome.
Igra prepričavanja: Opiši dan
Deca nekada znaju da se raspričaju pred spavanje, a naš predlog je da to iskoristite i umesto priče za laku noć, možete pitati dete da vam opiše dan iz njegovog ugla. Tako možete da saznate da li dete nešto muči, da li je doživelo neku stresnu situaciju, a da vam to nije pomenulo tokom dana.
Ukoliko to radite prvi put, ne bi bilo loše da roditelj prvi prepriča svoj dan ili da detetu postavlja pitanja kroz koja će ga stimulisati da ispriča šta se dešavalo tokom dana (Šta si prvo uradio kada si se probudio; Da li ti se svideo doručak; Da li si naučio nešto novo itd).
Porodične igre: Pogodi šta je, pogodi ko je
Ako je dete školskog uzrasta pronađite neku zanimljivu aktivnost u kojoj može učestvovati cela porodica. Za ovakve igre, u kojoj bi cela porodica bila uključena, najčešće nemamo vremena, pa je situacija u koju smo usmereni jedni na druge, možda prava prilika za neku od ovih aktivnosti. Naš predlog je Pogodi šta je, pogodi ko je. Ova igra pomaže deci da obogate svoj rečnik.
Biće vam potrebne kartice koje ćete unapred pripremiti. Na kartici velikim slovima napišite reč, koju će jedan od učesnika objašnjavati ostaloj deci, na primer reč: „šibice“. Pri dnu, sitnijim slovima, pišete četiri reči koje ne sme da upotrebi prilikom objašnjavanja reči šibice, na primer: paliti, požar, vatra, kutija. Prvo deci objasnite pravila igre, a onda izaberite „glavnog” koji će ostalima objašnjavati reč i dajte mu karticu. Učesnik koji pogodi reč postaje sledeći „glavni igrač“.
Vežbe relaksacije
Jedna od aktivnosti koja se inače preporučuje osobama koje mucaju, a koja je vezana za rad u kućnim uslovima, svakako su vežbe relaksacije i vežbe disanja. Ove vežbe će učiniti da se smanji intenzitet stresa, što će svakako pozitivno uticati i na stanje govora osoba koje mucaju. Brojne su tehnike za opuštanje, ali one koje se savladavaju kroz metodu Svesne sinteze razvoja (koju primenjujemo u našem kabinetu), podrazumevaju da se dete skoncentriše na disanje na pravilan način (dubok uzdah na nos i spori izdah na usta).
Različite su varijacije ovih vežbi, a pomenućemo samo neke od njih. Najpre, dete može udahne duboko duboko i potom par sekundi izdiše udahnuti vazduh. Zatim, dete može da, uz relaksirajuću muziku ili tišinu, u zatamljenoj prostoriji, legne na pod, zatvori oči i diše polako, uz koncentraciju na disanje.
Vežbe disanja
Slično prethodnom, predlažemo vam takođe i set vežbi disanja, koje su vrlo jednostavne, a mogu da se rade u paru, da se predstave kao igra ili takmičenje dece sa roditeljima u kojoj je pobednik onaj koji ih bolje uradi, ko će sporije da ih uradi ili sporije da broji.
- Udah na nos, zadržati vazduh do 3 sekunde, pa dugačak izdah na usta.
- Udah na nos i podizati desnu ruku, zadržati vazduh do 3 sekunde, pa dugačak izdah na usta i spuštati ruku.
- Udah na nos i podizati levu ruku, zadržati vazduh do 3 sekunde, pa dugačak izdah na usta i spuštati ruku.
- Udah na nos i podizati obe ruke, zadržati vazduh do 3 sekunde, pa spuštati ruke i dugačko duvati na usta.
- Udah na nos i podizati obe ruke, spuštati ruke i glasno brojati (polako brojati, ne preko 20) dok ima vazduha (ako se tokom vežbe udahne tu se vežba prekida).
- Staviti ruke na stomak i udahnuti na nos, naduvati stomak kao loptu, izdah na usta i vratiti stomak u normalni položaj (ne pomerati grudni koš i ramena).
Napominjemo vam da se ove vežbe rade u sedećem položaju, što sporije, izuzev poslednje (pod rednim brojem 6), koja se može raditi i u ležećem položaju. Uvek treba imati osećaj da ima dovoljno vazduha u plućima. Idealno bi bilo ako biste set vežbi disanja radili 3 puta dnevno, a svaku treba ponoviti tri puta (dakle 3×3).
Crtajte sa detetom
Ovo je još jedna aktivnost koja bi detetu mogla da bude zanimljiva i da pritom utiče na fluentnost govora. Dajte vašem mališanu zadatak da nacrta nešto, ali ga podstaknite usput da govori i opisuje to što crta. Roditelj ga zatim ispituje, a dete nastavlja da crta i priča.
Crtanje je jako korisno, jer dete kroz crtež ispoljava emocije, strahove, osećanja, pozitivne misli… Takođe, tada govori sporije, jer primarno crta, što takođe dovodi do bolje fluentnosti.
Autori bloga su logopedi:
Darinka Šoster (Zavod za psihofioziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“, Beograd), Jasmina Malović, Đurđija Stanković i Marija Paunović Simić (Logopedski kabinet Logopraxis, Kragujevac)
