Razvoj do 2 godine

Razvoj govora i jezika je složen proces koji počinje od prvog krika novorođenčeta i traje do sedme godine života deteta. Važno je da detetov razvoj govora i jezika prati i njegov kalendarski uzrast, jer kasno progovaranje i kašnjenje u odnosu na vršnjake ostavlja posledice na kasnija postignuća deteta (usvajanje školskih veština, socijalni status i odnose, emocionalno stanje deteta, samopouzdanje…).

Postoje norme po kojima je neophodno pratiti dete u usvajanju i razvoju govora i jezika. Iako se u praksi svako dete individualno razvija, na ovoj strani vam prikazujemo norme govorno-jezičkog razvoja koje bi trebalo da prati dete određenog kalendarskog uzrasta.

Određena manja odstupanja od normi mogu se tolerisati. Međutim, ukoliko dete ne prati većinu normi predviđenih za njegov kalendarski uzrast, neophodno je hitno obratiti se stručnjaku logopedu, radi temeljne i detaljne logopedske dijagnostike i testiranja, kao i započinjanja adekvatne logopedske stimulacije govora.

Savremena logopedska praksa ukazuje na vrlo veliki značaj rane govorno-jezičke stimulacije, koja ako se sprovodi već od druge godine života deteta, daje najbolje rezultate kod govorno-jezičkog, ali i psiho-socijalnog razvoja deteta.

• gukanje,
• odojče svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova,
• dobro guta,
• dobro vuče kada sisa i
• dobro otvara i zatvara usta.

• faza brbljanja, koja obiluje kombinovanjem samoglasnika i suglasnika (ap, ba, da, ta, ga, apa)

• dete povezuje dva ista i različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba),
• intenzivno tepa,
• razume i reaguje na svoje ime.

• dete upotrebljava više reči sa udvajanjem više slogova (“baba”, “deda”, “tata”…),
• tepanje prelazi u govor,
• ume da pokaže “gde zeka pije vodu?”, “gde je pametna glava?”,
• sluša i imitira zvuke iz svog okruženja (“av-av”, “mau”, “tu-tu”…),
• razume značenje nekih reči poput “daj”, “no-no”, “evo”, “pa-pa”.

• dete razume kada mu kažete “dođi”, “donesi “, “idemo”,
• prepoznaje predmete i delove tela (oko, usta, nos, kosu),
• razume kada pitate “gde je ovo ili ono?” i to pokazuje,
• neke reči označava slogovima (ga – glava, nona – noga…),
• ima rečnik od 10 – 20 reči (“mama”, “baba”, “tata”, “deda”, “pa-pa”),
• koristi frazu od dve reči („daj to”, “mama, ajde”…).

• reguje na „pokaži mi kuću, čiku, tetu, kapu”,
• može da pokaže lutkino oko, nos, usta, nogu, ruku,
• prati jednostavna uputstva: ”baci”, “šutni”, ”stavi”,
• razume naloge: „sedi na stolicu”, “donesi patike”, “uzmi loptu”…
• imenuje neke predmete: lopta, lutka, sat…
• odgovara na pitanje: “kako se zoveš?”, “kako laje pas?”, “kako maca mauče?”,
• rečnik se znatno bogati dete ima prosečnih 300 reči,
• izgovara samoglasnike i oko 25% suglasnika (p, b, t, d, n, m, j, v), ponekad i k i g,
• voli da sluša priče i pesmice i da gleda slike.