Razvojna disfazija

Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj razvoja jezičke produkcije i jezičkog razumevanja, kada se govor i jezik usporeno razvijaju, ali je socijalni razvoj relativno normalan bez gubitka sluha i drugih poremeća.

Poremećaj jezičke produkcije ispoljava se:

• odsustvom reči do 2. godine.
• ograničenim razvojem rečnika.
• nezrelim rečeničnim strukturama.
• izostavljanjem početaka ili krajeva reči.
• pogrešnom upotrebom gramatičkih oblika (predloga, zamenica, članova, padeža i vremena).
• teškoćama u redosledu pri prepričavanju prošlih događaja.

Deca komuniciraju nastojeći da kompenzuju nedostatak govora gestovima, mimikom ili neverbalnom vokalizacijom.

Poremećaj jezičkog razumevanja ispoljava se:

• neodazivanjem na ime do prvog rođendana.
• nesposobnošću da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta (lopta, zvečka, flašica, cucla, meda…)
• nemogućnošću da se do druge godine starosti izvrše prosti nalozi (uzmi, daj, donesi, stavi…)

Ukoiliko dete ispoljava neke od navednenih simptoma, kada napuni 2 godine, neophodno je obratiti se logopedu radi detaljnije dijagnostike, savetovanja i rane stimulacije deteta, koja ima izuzetan značaj u prevazilaženju problema.

Treba imati u vidu da je najosetljiviji period razvoja govora u periodu od rođenja do treće godine života, kada je prirodno taj razvoj veoma intenzivan. Zato je periodu od druge do treće godine, u slučaju pojave simtpoma koje ukazuju na disfaziju, najcelishodnije obavljati intenzivnu, kontinuiranu i sistematičnu ranu stimulaciju govora, kroz rad sa stručno osposobljenim licem – logopedom.

Česti saveti „da je dete malo“, i da treba sačekati da napuni određeni broj godina, pa tek onda da se jave logopedu, u periodu posle druge godine, nikako ne idu u korist deteta i dovode roditelje u zabludu, zbog koje dete može da uđe u mnogo ozbiljnije govorno-jezičke probleme (kod mlađe dece: agresivnost, poremećaj pažnje i koncentracije, kod dece predškolskog i školskog uzrasta:  problemi u čitanju, pisanju, računanju i usvajanju školskog gradiva).

Deca starija od tri godine, koja imaju simptome ili dijagnozu razvojne disfazije, a čiji govor nije adekvatno stimulisan u prethodnom periodu, značajno kasne u razvoju govora i jezika za svojim vršnjacima i sporije usvajaju govorno-jezičke strukture. Zbog toga rad sa decom ovog uzrasta najčešće zahteva dugotrajne i intenzivne logopedske tretmane, kod kojih je kontinuitet rada značajan činilac u prevazilaženju problema, pa se i roditelji moraju naoružati strpljenjem..

Česta je zabluda da će se problem u govorno-jezičkom razvoju rešiti samo dolaskom i stručnom stimulacijom od strane logopeda tokom tretmana. U cilju što efikasnijeg i bržeg napredovanja deteta, neophodno je da roditelji aktivno učestvuju u radu sa svojom decom kod kuće, a na osnovu saveta i uputstava koje dobijaju od logopeda.

Zato se u radu logopedskog kabineta LOGOPRAXIS posebna pažnja pridaje komunikaciji i saradnji sa roditeljima, koji se na taj način usmeravaju na adekvatnu i kvalitetnu samostalnu stimulaciju deteta kod kuće, a između tretmana.

Govorno-jezički razvoj nije terapija, već dugotrajni i kontinuirani proces stručne stimulacije, pa je jako značajno da i roditelji od starta imaju svest o tome i budu pripremljeni da se problem ne može rešiti „u 4-5 nedelja tretmana“.

U tretmanima razvojne disfazije u našem kabinetu, kao pomoćna sredstva u terapili po potrebi i u određenim fazama rehabilitacijskog procesa koristimo logopedske instrumente, uz pomoć kojih se problem disfazije mnogo efikasnije i brže rešava.

Logopedski kabinet Logopraxis je opremljen najsavremenijim logopedskim instrumentima, a tretmane obavlja tim logopeda sa licencom za rad izdatom od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, certifikovani za upotrebu logopedskih instrumenata.