Dislalija

Dislalija je artikulacioni poremećaj koji se karakteriše poremećajem izgovora glasova kod osoba sa urednom inteligencijom, dobrom inervacijom govornih organa i urednom jezičkom razvijenošću. Ispoljava se u vidu nepravilnog izgovora glasova, izostavljanja glasova ili njihove zamene tokom govora.

Dislalija je i najčešći poremećaj artikulacije, ali kao i ostali zahteva tretman i ozbiljan pristup u njenom prevazilaženju.

Česta je zabluda roditelja da će deca sama da nauče da izgovaraju određene glasove, da samo treba da prođe vreme i da nema potrebe da se ide kod logopeda.

Međutim, pravilna artikulacija zahteva precizno postavljanje, vremensko organizovanje, precizno usmeravanje vazdušne struje, pravac i snagu artikulatora. To su kompleksne aktivnosti, pa je za testiranje i ispravljanje nepravilne artikulacije potrebno vrlo kompleksno stručno znanje.

Dete bi do svoje pete godine trebalo da savlada izgovor svih glasova, ali je razvoj artikulacije moguće pratiti i kroz norme znatno pre tog perioda i reagovati u slučaju većeg odstupanja, odlaskom na kontrolni pregled kod logopeda.

Uzroci mogu biti organski i funkcionalni.

Uzroci dislalija organske prirode su zapravo poremećaji u anatomiji govornih organa: kratak jezik, slabije pokretan jezik, poremećaj vilice i zuba, rascepi usana i nepsa, oštećenje sluha. Blaži gubici sluha mogu da uzrokuju samo oštećenje izgovora glasova, dok teži gubici onemogućavaju uredan razvoj govora i jezika.

Funkcionalni uzroci dislalija su mnogo češći i oni nisu uzrokovani poremećajem u anatomiji govornih organa, već su uzrokovani psihološkim i socijalnim faktorima: loš govorni model (dete uči govor od svoje okoline, poprima njegove loše i dobre strane), infantilan govor (dete odbija da odraste, usled emocionalnih sukoba ili porodičnih konflikata, pa se služi govorom neprimerenim za njegov uzrast), loše navike (sisanje prsta, korišćenje cucle, korišćenje flašice), podržavanje pogrešnog govornog modela.

Posle porođaja važno je dojiti odojče. Kada se pojave prvi zubi treba detetu davati čvrstu hranu. Uzimanje hrane kašičicom i pijenje vode, soka, čaja iz šolje stimulišu funkcionisanje usana, a žvakanje hrane priprema mišiće usana i jezika za pravilan govorno-jezički razvoj.

Sisanje prsta i cucla (varalica) negativno utiču na razvoj govornih organa, jer onemogućavaju pravilan izgovor određenih glasova (S, Z, C, Š, Ž, Č, Dž, R, T, D, N).

Ukoliko se ne ispravi nepravilan izgovor glasova na vreme, dete se može susresti sa nizom problema.

Problemi se kreću od toga da dete biva izloženo podsmehu vršnjaka, pa samim tim dete izbegava da učestvuje, usmerava i održava učestalu komunikaciju sa vršnjacima, povlači se u sebe. To se u najranijem uzrastu odražava na njegove emocije i samopouzdanje, dete postaje emocionalno nestabilnije i nesigurnije i ostvaruje slabiju socionalnu interakciju sa drugom decom.

Kasnije može da ispoljava teškoće u usvajanju tehnike čitanja i pisanja, u usvajanju školskog gradiva, kod dece se javlja i loša pažnja i koncentracija, što dalje dovodi do odbojnosti prema školi i nemogućnosti da u potpunosti ostvari svoje intelektualne potencijale.

Veoma je važno odraditi kompletnu logopedsku dijagnostiku, jer se samo tako može detaljno i temeljno analizirati govorno-jezički razvoj deteta i ustanoviti precizno odstupanje od uobičajenih normi za detetov uzrast.

Samo uz pravilnu i kompletnu logopedsku dijagnostiku se može pristupiti temeljnom terapijsko logopedskom radu, a da bi se dobili očekivani rezultati stručno-stimulativni rad terapeuta, ali i roditelja kod kuće, mora da bude redovan i intenzivan.

U našem kabinetu u radu sa decom i odraslima koji imaju nepravilnu artikulaciju koristimo logopedske instumenate (Digitalni logopedski set Behringher, elektroaparat logofon i logopedske sonde), uz pomoć kojih se problem dislalije znatno brže i lagodnije rešava na svim uzrastima.

Logopedski kabinet Logopraxis je prvi u Kragujevcu uveo korišćenje logopedskih instrumenata, a danas je potpuno opremljen svim neophodnim logopedskim instrumentima, čija upotreba je uključena u standardnu cenu tretmana.

Da biste ispravili artikulacioni poremećaj kod vašeg deteta, nije dovoljno samo dovesti dete kod logopeda. U zavisnosti od više faktora zavisiće i brzina rešavanja problema, odnosno više faktora utiče na očekivane rezultate tretmana.

Govorno-jezički razvoj je proces koji se ne rešava preko noći, koji traje, pa stimulacija koju vrši logoped nije i dovoljna da bi dete razvilo govor u razumnom vremenskom roku, već je neophodna i povećana aktivnost roditelja. Ovo je i logično, jer u odnosu na vreme provedeno tokom tretmana u logopedskom kabinetu, neuporedivo je duže ono vreme koje će dete provesti u svom okruženju – porodici, sa roditeljima gde takođe ono mora da bude pravilno usmereno i stimulisano.

Zato izdvajamo faktore koji utiču na uspeh tretmana, odnosno na brzinu otklanjanja artikulacionih poremećaja i savladavanja glasova:

Kao što se može uočiti, veliku ulogu u radu dece sa nepravilnom artikulacijom imaju upravo roditelji, koji mogu svom detetu pomoći na sledeće načine: