Nedavno oformljeno Udruženje roditelja “Podrška porodici Sidro” iz Kragujevca, koje okuplja, informiše, edukuje i podržava roditelje dece sa različitim razvojnim poteškoćama i riziko faktorima, ukazalo nam je poverenje, a našim logopedima ujedno učinilo i čast da kao stručni konsultanti pomognu da se razveju dileme na najrazličitije teme i odgovore na pitanja koja postavljaju roditelji iz ovog udruženja, iz oblasti govorno-jezičkog i razvoja uopšte.
Većina tih pitanja spada među one koja bi veliki broj roditelja postavilo, ali ne zna gde bi mogli da nađu i dobiju prave odgovore. Zato smo se odlučili da odgovore logopeda iz našeg tima objavljujemo na našem sajtu (Početna/O nama/Sidro pita, Logopraxis odgovara), a samim tim i učinimo stalno dostupnim nekim narednim roditeljima, koji bi postavljali ta ista pitanja.
Takođe, dragi čitaoci i prijatelji, budite slobodni da, ukoliko imate još neke nedoumice, zatražite dodatna pojašnjenja u komentarima ispod bloga vezano za navedene teme.
“Sidro” pita: Kada je normalno da dete počne da govori?
Razvoj govora počinje već od drugog meseca kada dete, pored plača, produkuje glasove koji još nisu pravi glasovi našeg jezika. Ta faza u razvoju govora zove se gukanje i traje do 4. meseca.
Već oko 6. meseca počinje faza brbljanja i tada dete udvaja različite glasove, pa tako dobijamo prve “mamama”, “bababa”, “dedede”, “tatata”, “papapa” i slično. Mnogim roditeljima to liči na prve prave reči, ali to nisu reči sa značenjem, već se radi o igri deteta sa govornim organima, što je u tom uzrastu normalno i poželjno.
Prve reči sa značenjem (mama, tata, baba, deda…), javljaju se tek oko 12. meseca. Tek tada dete počinje da bogati svoj rečnik i usvaja nove reči. Već sa 18. meseci počinje da koristi frazu (povezuje dve reči) u kraćoj rečenici (“Daj vodu”, “Idem spavam”).
Već te prve fraze mogu se smatrati dečijim prvim govorom, a zatim bi, prema razvojnim normama, moralo da dođe do značajnijeg bogaćenja rečnika i fonda od oko 300 reči sa dve godine. Najvažnija stvar koji treba roditelj da zna je da je razvoj govora složen proces koji se odvija po fazama. Faze u razvoju govora i jezika se ne mogu preskakati. Tako da, ukoliko dete govorno-jezički kasni, logoped mora da započne stimulaciju govora od one faze na kojoj je dete, jer je ona osnova za prelazak u narednu fazu.
Savremena logopedska praksa preporučuje da je uzrast od 2 pune godine vreme kada roditelji treba da prekontrolišu govorno jezički-razvoj svog deteta i dođu na prvi pregled kod logopeda, a ukoliko sa 18 meseci nema pomenutih prvih elemenata govora, onda bi taj pregled trebali da odrade i ranije.
Ovo je jedna od čestih zabluda, pa ono što bi trebalo prvo raščistiti je da se dijagnoza autizma ne postavlja samo na osnovu govorno-jezičkog statusa deteta, odnosno odsustva govora, već i na osnovu brojnih drugih pokazatelja. Da bi se postavila dijagnoza autizma, postoje brojni drugi elementi koji se prate u dužem vremenskom periodu i koji ukazuju na postojanje tog pervazivnog poremećaja. Napomenuću samo neke od njih: prati se ponašanja deteta dok je u kontaktu sa drugom decom, zatim kako uspostavlja, održava i da li produbljuje kontakt pogledom, dete se posmatra kako osmišljava svoju igru, dakle prati se celokupan socio-emocionalni razvoj deteta itd.“Sidro” pita: Ako dete ne govori, da li je to autizam?
Dakle, to što dete ne govori, može da bude znak koji ukazuje na mogućnost da je dete autistično, ali ne mora nužno to da znači. U mnogo većem broju slučajeva, naročito kod dece uzrasta do treće, a ređe i do četvrte godine, to što dete ne govori ukazuje na razvojnu disfaziju, koja svakako ima bolju prognozu po dalji govorno-jezički razvoj deteta. Razvojna disfazija se najčešće dijagnostikuje od 18 meseci do 36 meseci, a u zavisnosti toga koliko se rano otkrije, povećava se mogućnost da se prevaziđe bez kasnijih posledica, ali su neophodni uslovi pre svega pravovremeno prihvatanje problema, a zatim i istrajan i predan rad deteta i njegove porodice sa stručnim licem (logopedom).
Dakle, zato je veoma važno znati da ukoliko dete ne progovori na vreme, odmah treba da se javite logopedu radi sprovođenja detaljnog dijagnostičkog pregleda (poželjno je već sa detetovih 18 meseci, a najkasnije u uzrastu od 24 meseca). Što se ranije započne tretman kod logopeda, dete će brže nadoknaditi propušteno, dok je kod dece koja napune 3 godine potrebno duže vreme stimulacije i sporije se stižu norme za detetov uzrast. O značaju rane stimulacije, možete pročitati na našem posebnom blogu.
Glas R spada u grupu glasova koji se po razvojnim normama poslednji usvajaju, a to ukazuje na složenost samog glasa. Za razliku od drugih glasova, glas R je specifičan po tome što je jedini vibratorni glas. To znači da je za njegovu produkciju neophodna vibracija vrha jezika, koju dete često nije sposobno da samostalno izvede bez prethodnog usmerenja.Sidro pita: Gledamo logopedske vežbe na youtube-u, da li je to dovoljno da dete nauči R?
Gledanje vežbi online može nekada biti od koristi, ali kada su u pitanju glasovi koje dete uopšte ne izgovara, one ne mogu zameniti adekvatno pozicioniranje govornih organa i adekvatnu stimulaciju koje logoped sprovodi na tretmanima.
Pored toga, u toku tretmana logoped može koristiti i logopedske instrumente (logopedske sonde i logofon), instrumente koji detetu mogu olakšati, ali i ubrzati dobijanje vibracije potrebne za izgovor glasa R.
U vezi izgovora glasa R želela bih da roditeljima ukažem i na zablude koje često viđamo u praksi. Jedna od zabludi roditelja se odnosi na mišljenje da bi dete trebalo da izgovara glas R na mlađem uzrastu, pa se tako zabrinu ako dete sa 2 ili 3 godine nema ovaj glas. Iako nije ništa neobično da se ovaj glas kod deteta javi i dok je mlađe, prema izgovornim normama pojava ovog glasa se očekuje između 4. i 5. godine, a odsustvo ili nepravilan izgovor glasa R se toleriše i na uzrastu od 5,5 godina.
Takođe, neretko smo se u praksi sretali sa situacijom u kojima su nekada roditelji iz želje da pomognu detetu to radili nestručno i tako dovodili do pogrešnog pozicioniranja govornih organa, pa se dešavalo da izazovu tzv. grleni izgovor glasa R. Takav izgovor nije adekvatan i često za korekciju zahteva mnogo više vremena nego samo dobijanje ovog glasa, kada se to od početka radi uz pomoć logopeda.
Govorno-jezički razvoj se može stimulisati puštanjem dečijih pesmica na maternjem jeziku, ali se savetuje bez ekranizacije (tv-a, telefona, kompjutera).Sidro pita: Da li ću stimulisati govor deteta ako mu puštam pesmice na srpskom jeziku?
Dečije pesmice od najranijeg perioda pripremaju dečije uši, glas i mozak za razvoj govora. Takođe, muzika podstiče razvoj socijalnih veština, razvija čulo vida, sluha, koncetraciju i memoriju. Ako uz pevanje uključimo i igranje, deca će razviti svest o svom telu, finu i grubu motoriku. Pevanje i igranje dopunite pokretima ruku kojim objašnjavate pojmove iz pesmica, uz izražene pokrete usana koji prate određenu reč. Ovakav način stimulisanja je zabavan za decu i zato se potrudite da svakodnevno pevate i puštate muziku svojoj deci.
Nezaboravite da je neposredan kontakt sa detetom nezamenljiv način stimulisanja. Deljenje detetovih interesovanja je najdragocenije polazište svakog učenja. Ništa ne može zameniti živu reč, pogled, osmeh i dodir u vašoj interakciji sa detetom.
Pratite nas, pitajte, komentarišite, a uskoro još odgovora na pitanja koja su postavili roditelji iz udruženja roditelja “Podrška porodici Sidro“…
