Zamislite da možete da predupredite problem sporijeg učenja ili lošeg ponašanja vašeg deteta pre nego što se ono ispolji? Zamislite da postoji nešto na šta Vas većina pedijatara ili psihologa ne može na vreme upozoriti, jer bez adekvatne dodatne edukacije to prosto ne mogu da prepoznaju tokom redovnih kontrola.
Šta je sezorna integracija?
Tokom odrastanja deteta, roditelj uvek sa budnom pažnjom prati svoje dete, trudeći se da na vreme uoči eventualni problem, a samim tim ga i otkloni, sam ili uz pomoć stručnjaka. Neki problemi kao što su na primer ospice po telu, prelomi ili slab vid su očigledni, ranije ili kasnije se ispolje, a roditelji ih lako detektuju. Drugi pak, kao što su pomenuto sporije učenje ili loše ponašanje, to nisu. A roditelji ih najčešće uoče kada je prekasno da se reaguje i problem reši.
Sporije učenje i loše ponašanje su vrlo često posledica neadekvatne senzorne integracije koja se u najranijem uzrastu odvija u mozgu deteta. Pa tako, mnoga bistra deca u školi imaju probleme sa učenjem, loše im je vladanje iako imaju divne, posvećene roditelje i adekvatno socijalno okruženje.
Šta je to senzorna integracija, pitaćete se? Najplastičnije, deca koja imaju problem sa senzornom integracijom su ona koja imaju neadekvatno osetljiva čula, neka mogu biti preosetljiva, a neka nedovoljno osetljiva. Da bi dete funkcionisalo na očekivan način, da bi imalo adekvatnu pažnju, preduslov je da detetova čula budu što je moguće više integrisana. U daljem tekstu ćemo govoriti o simptomima senzorne disfunkcije.
Dakle, senzorna integracija je proces primanja i obrade informacija koje u mozak dolaze iz naših čula: vida, sluha, dodir, mirisa, ukusa i kretanja. Mozak deteta mora da organizuje senzorne osećaje kako bi dete moglo normalno da se kreće, uči i ponaša. Senzorni stimulusi su “hrana za mozak”, oni daju energiju i znanje koje je detetu potrebno da upravlja umom i telom.
Koji je ključan period za razvoj senzorne integracije?
Senzorna integracija počinje već u utrobi majke kada mozak fetusa oseti pokrete majčinog tela. Ključan period za razvoj senzorne integracije je od rođenja, naročito u ranom uzrastu, pa najkasnije do sedme godine života deteta.
Sve do uzrasta od oko sedam godina, mozak je primarno aparat za senzomotornu obradu. Ako je senzomotorna obrada dobro organizovana u prvih sedam godina života, dete će lakše učiti mentalne i socijalne veštine u vremenu koje predstoji.
Ko postavlja dijagnozu senzorne disfunkcije?
Dijagnostiku vrši sertifikovani senzorno integracijski pedagog. Dijagnostika se vrši kroz snimanje i posmatranje deteta prilikom njegovog normalnog kretanja u senzornoj sobi i kroz primenu testova za dijagnostiku senzorne integracije.
Koji su rani simptomi senzorne disfunkcije?
Senzorna disfunkcija se može pojaviti tokom najranijeg uzrasta. U tom slučaju, brojni su simptomi, ali najlakše je uočiti da postoji problem senzorne integracije kod odojčadi koja ne okreću sa leđa na stomak ili sa stomaka na leđa, ne puze, ne sede ili kasno prohodaju.
Međutim, postoje deca koja imaju slabu senzomotornu integraciju, ali se u ranom periodu svog razvoja razvijaju gotovo u potpunosti po razvojnoj mapi. Kod takve dece, problemi u senzornoj integraciji se pojavljuju tek kasnije, a navešćemo samo neke od njih:
- Deca sa problemima senzomotorne integracije nespretno trče, često padaju ili posrću, imaju smetnje u koordinaciji, može da izgleda da imaju neku vrstu motoričkih smetnji.
- Neretko su razdražljivi, imaju česte ničim izazvane promene raspoloženja na ranom uzrastu, a teško se smiruju. Impulsivni su i može se prepoznati nedostatak samokotrole.
- U nekim slučajevima se javlja pojačana osetljivost na jako svetlo, zvukove i pokrete ili potpuna neosetljivost na navedeno.
- Dešava se da im nisu interesantne igračke i igre koje su zanimljive drugoj deci: Na primer, igračke kojima je potrebno manipulisti su za njih veliki izazov (kutije sa poklopcima koje se mogu otvarati i zatvarti, kocke u boji ili plastične čaše koje se slažu, plastelin, kinetički pesak itd.).
- U nešto kasnijem periodu, mogu javiti problemi u učenju vezivanja pertli ili vožnji bicikle bez pomoćnih točkića.
- Zaostajanje u razvoju govora je uobičajen problem. Neka deca, ne mogu dobro da razumeju govor iako nemaju problem sa sluhom. Druga, pak, znaju šta žele reći, ali ne mogu upravljati svojim ustima da formiraju reč.
Kakvi se problemi javljaju u školskom uzrastu?
U školskom uzrastu se javljaju problemi sa čitanjem, pisanjem i računanjem. Čitanje, pisanje i računanje su složeni procesi koji se mogu razviti samo na čvrstim temeljima dobre senzorne integracije.
Takođe, javljaju se problemi u pravilnom držanju olovke. Teškoće se ispoljavaju i prilikom prelaska sa jednog zadatka na drugi, jer često imaju problem sa pažnjom i koncentracijom. U školi ih tokom nastave ometaju spoljni zvuci, buka, svetlo, zbog čega ne mogu da se usresrede na aktivnosti.
Dete može imati problem u sticanju i zadržavanju prijatelja, problem sa ponašanjem, percepcijom, koordinacijom.
Ko postavlja dijagnozu senzorne disfunkcije i gde pronaći pomoć?
Dijagnozu senzorne disfunkcije postavljaju stručno obučena lica – senzorno-integracijski pedagozi, na osnovu obavljenog dijagnostičkog pregleda u sobi za senzornu integraciju (senzornoj sobi). Tokom jednočasovnog perioda, SI pedagog prati i snima ponašanje deteta, a zatim vrši analizu pregledanog snimka i detaljno ustanovljava senzorne probleme, koje u narednom viđanju prezentuje roditeljima.
Ukoliko se ustanovi da postoji senzorna disfunkcija, potrebno je raditi terapiju senzorne integracije. Kvalitetno i umešno odrađena dijagnostika je preduslov da se prilikom terapije ne rade aktivnosti koje bi dodatno usložile problem, već se kroz pažljivo postavljen program dolazi do razvijanja različitih veština koje su neophodne za funkcionisanje u svakodnevnom životu. Zato je jako bitno da senzornu integraciju rade stručnjaci, koji su prošli obuku usmerenu na ovu problematiku i koji kroz igru i određene terapijske postupke u specijalno opremljenim senzornim sobama dolaze do maksimalnih rezultata.
U našem kabinetu, obuku za senzorno-integracijskog pedagoga prema dr Ayres® u pedagogiji/SIAT® (Senzory Integrative Ayres Therapie) prošla je Jasmina Malović, na kojoj je stekla znanja o neurološkoj pozadini poremećaja senzorne integracije, bazirana na neurobiološkim i neurofiziološkim instraživanjima. Na navedenoj edukaciji (2 završena modula), koju je pohađala tokom 2020. godine, osposobila se da pruži efikasnu pomoć deci sa teškoćama senzorne integracije i značajno poboljša njihove izglede za budućnost.
Takođe, senzorna soba u Logopedskom kabinetu Logopraxis je opremljena sa velikim brojem rekvizita i opreme najboljih svetskih proizvođača, koja je neophodna da bi se temeljno sprovodila pomenuta terapijska metoda, na veliku radost kako mališana, tako i roditelja koji koriste ili će koristiti ovu vrstu pomoći.
Dijagnostiku i tretman senzorne integracije po metodi dr Ayres® u pedagogiji/SIAT® (Senzory Integrative Ayres Therapie) možete zakazati u našem kabinetu na kontakt telefon: 065/677-95-87
