Na današnji dan, 6. mart, širom Starog kontinenta obeležava se Evropski dan govorno-jezičke terapije, odnosno Dan logopedije. Na taj dan je Evropska asocijacija logopeda označila danom logopedske terapije, u cilju podizanja svesti o logopedskoj profesiji, a obeležavanjem ovog datuma ističe se značaj podizanja javne svesti o poremećajima komunikacije, njihovim efektima na ljudsko zdravlje, kao i pravima pacijenata sa poremećajima komunikacije.
Ako se zna da se poslednjih godina drastično povećao broj dece sa smetnjama u govorno-jezičkom razvoju i da prema poslednjim istraživanjima u Srbiji preko 60% dece spada u tu kategoriju, jasno je da potreba za logopedima povećava i važnost ove profesije.
Udruženje logopeda Srbije je 2015. godine iznelo podatak (vidi tabelu) da u Srbiji radi 350 logopeda, od čega je samo oko 200 logopeda u okviru svih nivoa zdravstvene zaštite, da u sistemu obrazovanja ima oko 100 logopeda, dok je u sistemu socijalne zaštite njih manje od 50. Te brojke, na ukupnu populaciju Srbije daju poražavajući podatak da je jedan logoped zadružen za oko 20.000 stanovnika. Od te 2015. godine, stvari se nisu drastično promenile.
Stanje u Kragujevcu, po pitanju ove struke, čini se, lošije je nego što je to slučaj u drugim velikim gradovima. U kragujevačkim školama i predškolskim ustanovama nema stalno zaposlenih logopeda, a evidentan je i njihov manjak u državnim zdravstvenim ustanovama.
U pojedinim privatnim predškolskim ustanovama obavljaju se grupni logopedski tretmani i radionice, a kod kojih je uglavnom mizeran stimulacioni efekat kod mališana kojima je pomoć zaista potrebna i često samo dodatno uljuljkaju roditelje, koji ostaju u pogrešnom uverenju da će na taj način rešiti problem svog mališana.
– Da bi rad sa logopedom bio efikasan, neophodno je da se ono stručno i kontinuirano stimuliše minimum 2-3 puta sedmično, pri čemu se u najvećem broju govorno-jezičkih problema insistira na individualnom radu sa detetom – govori nam Jasmina Malović, master dipl. defektolog logoped, osnivač i vlasnik privatnog Logopedskog kabineta Logopraxis iz Kragujevca. – Međutim, činjenica je da je ionako mali broj logopeda u državnim zdravstvenim ustanovama preopterećen zbog narastajućeg broja dece sa govorno-jezičkim problemima.
I pored velikog angažovanja zaposlenih logopeda u državnim zdravstvenim ustanovama, retki su primeri kada se tretmani zakazuju u skladu sa strandardima profesije. Zato su roditelji dece sa govorno-jezičkim problemama često prinuđeni da rešenje traže u privatnom sektoru, ne bi li omogućili svom mališanu da kroz pravovremenu stručnu stimulaciju prevaziđe problem.
– Kontrolne preglede je potrebno uraditi već kada dete napuni dve godine, po mogućstvu i ranije, ali vrlo mali broj roditelja to zaista uradi, već se javljaju znatno kasnije, kada se problem dodatno iskomplikuje. Kako se govor prirodno vrlo intenzivno razvija u periodu od druge do pete godine, preporuka je da se u tom periodu i rešavaju problemi – kaže Jasmina Malović.
Pravovremeni odlazak kod logopeda, može da predupredi neke kasnije poteškoće.
– Kašnjenje u govorno jezičkom razvoju u kasnijem periodu može da dovede do velikih problema u predškolskom i ranom školskom uzrastu, da stvori poteškoće u praćenju i savladavanju gradiva, ali i do manjka samopouzdanja kod dece koji se prirodno upoređuju sa vršnjacima u okruženju. Između ostalog, i zato je vrlo bitno da se ova problematika shvati ozbiljno i tretira na vreme – istakla je Jasmina Malović.
Povodom Evropskog dana logopeda, a u cilju rane prevencije i skretanja pažnje na povećanu prisutnost govorno-jezičkih problema kod najmlađih, Logopedski kabinet Logopraxis Kragujevac je ove tokom cele sedmice obezbedio popust od 30% na kompletnu logopedsku dijagnostiku i testiranje.
