Različiti su načini na koje roditelji saznaju da im dete ima govorno-jezičke poteškoće ili da ne prati razvojne norme za svoj uzrast i da bi trebalo mališana da odvedu logopedu. Iskusni i savesni pedijatri bi prvi trebali da uoče i skrenu pažnju na takav problem, baš kao i vaspitači u vrtićima, a kasnije učitelji u školama. Nemaju svi sreću da sarađuju sa takvim stručnjacima, pa se neki roditelji sami informišu i procene da njihovo dete ne prati govorno-jezički razvoj za svoj uzrast.
Međutim, kada dođe do spoznaje da postoji problem u komunikaciji, a samim tim i potrebe za njegovim rešavanjem (dete nije progovorilo, ima problem sa artikulacijom, muca i slično), svaki ozbiljan i profesionalan logoped, koji shvata značaj rane stimulacije za sveobuhvatni razvoj deteta, će vam iznova ponavljati iste rečenice:
Pomozite svom detetu i ne gubite vreme!
Što pre krenete sa tretmanima, to je bolje za vašeg mališana!
Prirodno je da svaki roditelj za svoje dete misli da je najbolje, pa mu je teško da prizna, pa čak i da posumnja da njegov mališan ne prati neke norme razvoja za svoj uzrast. Oni koji iskreno i odgovorno žele dobro svojoj deci, potisnuće ego, objektivno uporediti svoje dete sa onima u okruženju i ukoliko primete odstupanja u govorno-jezičkom razvoju zatražiće pomoć logopeda. Potreba za dolaskom na logopedsko testiranje, naravno, izaziva nelagodu kod roditelja. Oni su neretko pod velikim stresom prilikom prve posete logopedu, a svoju uznemirenost nesvesno prenose i na dete. Zbog toga je jako važno da se pripremite za prvi dolazak kod logopeda, pre svega vašeg mališana, da mu pomognete da bude što opušteniji.
Kako uvesti dete u tretman?
Naš prvi cilj, kao logopeda, koji treba da pomogne vašem detetu u komunikacijskim poteškoćama, je da stvorimo ugodnu situaciju i okruženje u kojem će se vaše dete osećati prijatno, odnosno gde će moći potpuno slobodno da se izrazi.
Kako bi se obezbedila što je moguća bolja konekcija logopeda i deteta, nekada može da se desi da vi kao roditelji ostanete ispred prostorije gde se obavlja logopedsko testiranje ili tretman. Naravno, vaše je pravo da budete uz svoje dete, ali nemojte se iznenaditi ako vam se preporuči da izađete, na osnovu procene logopeda da vaše prisustvo utiče na saradnju deteta tokom testiranja ili tretmana. Postoje, svakako, i drugačiji slučajevi, kada prisustvo roditelja pomaže, pa će vas logoped u pojedinim situacijama aktivno uključiti u rad tokom sesije.
Roditelji male dece, kao i one nešto nešto starije sa pervazivnim poremećajima, mogli su da primete da njihovi mališani, ako bi ih pustili iz naručja da se igraju u novoj, njima nepoznatoj zatvorenoj prostoriji, nekako se u početku uvek igraju negde u okolini vrata na koja su ušla. Razlog je to što se još nisu prilagodila na novo okruženje i podsvesno poručuju da žele da izađu napolje. Ona prostor oko vrata u tom trenutku osećaju kao svoju „konfort zonu“, iz koje lako mogu da napuste prostoriju na koju se još nisu navikli.
Jako je bitno da logoped može da prepozna kada je potrebno uvesti dete u tretmane, kao i da to učini na kreativan način prihvatljiv detetu. Zato se nemojte iznenaditi ni ako logopedi u našem kabinetu počnu tretman igrajući se sa loptom, kockama ili pokušavajući da izazovu i privuku pažnju kroz igru sa vašim detetom. Jer, u početnoj fazi terapeutskog rada je izgradnja odnosa poverenja sa vašim detetom od ključnog značaja za uspeh tretmana.
Dužina i učestalost tretmana
Logopedski tretmani u našem kabinetu traju 30, 45 ili maksimalno 60 minuta, što su vremenski periodi u kojima je moguće održati neophodan intenzitet stimulacije. To zavisi od izazova sa kojim se dete sreće, njegove mogućnosti da održi pažnju i koncentraciju, kao i od vremena potrebnog da se sprovedu neophodne metodske stimulacione aktivnosti kod one dece koja još nisu progovorila ili govore vrlo malo.
Učestalost tretmana takođe zavisi od vrste problema sa kojim se dete susreće, pa ona može da bude od dva do pet puta sedmično. Savremena logopedska praksa insistira na minimum dva tretmana sedmično, jer veći razmaci između tretmana ne mogu da daju adekvatne rezultate i da odgovore na potrebu deteta koje kasni u govorno-jezičkom razvoju da dostigne razvojne norme za svoj uzrast.
Svakako, veća sedmična frekvencija stimulacionih sesija kod logopeda je predispozicija za brže prevazilaženje poteškoća.
Koliko će sve to trajati?
Retki su roditelji koji već tokom testiranja ne postave pitanje: „Koliko će trajati tretmani?“ Za početak, jako je bitno da shvatite da to nije poseta na primer zubaru, koji može da proceni da li je zub za vađenje ili lečenje, pa i da sa velikom izvesnošću proceni dužinu lečenja. Terapeutski rad logopeda podrazumeva pomoć detetu kroz stimulaciju razvojnog proces i koji se iz mnogo razloga ne može precizno vremenski odrediti i nezahvalno ga je prognozirati.
Svako dete je individualno, ima različite intelektualne potencijale i sposobnosti, različite fiziološke karakteristike govornog aparata, zbog čega se naizgled slične govorno-jezičke poteškoće različito manifestuju. Veliki uticaj ima i angažovanost roditelja između tretmana da u kućnim uslovima pomažu svom detetu, u skladu sa savetima koje dobijaju u našem kabinetu.
Sve navedeno su i razlozi zašto je sasvim individualna brzina kojom će dete reagovati na stimulativne aktivnosti, otkloniti ili ublažiti problem. Tako je neke govorno-jezičke probleme moguće je otkloniti za sedam do deset sedmica rada, ali kod nekih to može da traje i znatno duže. U tim slučajevima je potrebno naoružati se strpljenjem, odlučnošću i istrajnošću, ali i pronaći vreme tokom kojeg ćete se posvetiti detetu i njegovom problemu u kućnim uslovima.
Procene drugih stučnjaka
Govorno-jezički razvoj je deo sveobuhvatnog razvoja deteta, koji je u velikoj meri uzročno posledično povezan sa razvojem psihosocijalnih i motornih veština. Tako neadekvatan motorički razvoj može da bude prepreka govorno-jezičkom razvoju, a problemi u komunikaciji mogu da onemoguće dostizanje biološkog potencijala inteligencije.
Zato ne treba da vas začudi niti uplaši ukoliko se na prvom pregledu desi da logoped proceni da je potrebno da se izvrše procene i kod nekog od stručnjaka drugih profila (psihologa, senzorno-integracijskog pedagoga, dečijeg psihijatra, oftamologa, stomatologa, fizijatra itd.) radi sticanja kompletnog uvida u sposobnosti deteta koje se odnose na motoričku i psihosocijalnu komponentu razvoja.
Ako se ispostavi da problem deteta nije isključivo govorno-jezički, u zavisnosti od složenost problema, a u cilju sveobuhvatne stimulacije deteta, može se ukazati potreba za paralelnim uključivanjem više stručnjaka u terapeutski rad.
Naučno je dokazano da celokupni razvoj deteta je najintenzivniji u periodu do pete godine, tokom kojeg se paralelno razvija 50 odsto moždanih sinapsi nepohodnih za razvoj govorno-jezičkih, motornih i psiho-socijalnih veština i funkcionalnog mišljenja, a da se do sedme godine razvija još 25 odsto moždanih sinapsi. Upravo to je razlog zašto svest roditelja o važnosti ovog perioda mora da bude na najvišem nivou, da odaberu stručnjake u koje imaju poverenje i prihvate njihove savete na pravi način, ukoliko žele da im mališani dostignu maksimum svojih potencijala.
Kada odvesti dete logopedu?
Naša preporuka roditeljima je da samostalno prate govorno-jezički razvoj svojih mališana do druge godine, kroz praćenje razvojnih govornih normi za uzrast. Međutim, ukoliko već sa napunjene dve godine uoče odstupanja od predviđenih normi za uzrast, naša preporuka je da nam se što pre javite radi obavljanja kontrolnog logopedsko-dijagnostičkog pregleda (test kakav se primenjuje u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju “prof. dr Cvetko Brajović”), kako bi predupredili eventualne posledice i komplikacije.
Govorno jezičke norme možete proveriti klikom na uzrast u kojem se vaše dete trenutno nalazi:
Odlican tekst!