Autizam

Svetska zdravstvena organizacija (1992) daje definiciju autizma kao “neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipričnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen, stereotipan i repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnosti”.

Autizam je jedan od najtežih razvojnih poremećaja. On spada u pervazivne razvojne poremećaje i prvi simptomi se ispoljavaju i mogu prepoznati do treće godine života deteta. Prema poslednjim istraživanjima, autizam se javlja kod 20-60 dece na 10.000 rođenih, češće kod dečaka nego kod devojčica.

Postoje razne teorije o uzrocima nastanka autizma, a u osnovi svih je genetska predispozicija, najčešće udružena sa spoljašnjim faktorima. Patološke trudnoće mogu biti jedan od uzročnika za pojavu autizma i to u prva tri meseca trudnoće (virusne infekcije, krvarenja) kao i asfiksije na porođaju, kada beba ostane bez kiseonika.

Dijagnoza autizma nikada se ne postavlja na prvom pregledu, već je neophodno da se dete prati dve do tri godine od uočavanja prvih simptoma iz spektra autizma od strane više stručnjaka (pedijatar, dečji psihijatar, defektolog, somatoped, logoped).

Prvi znaci autizma se javljaju oko prve godine. Dete počne da izgovara prve reči (tata, mama, baba), a onda govor naglo prestaje.

Na poziv imenom dete se ne odaziva, ne gleda u oči onda kada mu se obraća neko, ne interesuju ga igračke. Voli da imitira zvuke iz crtaća i reklama.

Jedan od znakova autizma je da je dete u stanju da u nedogled ponavlja određenu radnju, stereotipno se ponaša, smetaju mu jaki zvuci, kao i svetlost. Burno reaguje na novi prostor i nova lica.

Dete sa simptomima autizma nema strah od opasnosti, prisutni su neprikladan smeh ili plač. Zbog snižene funkcije centra za ravnotežu dete se često ljulja, leprša rukama, besciljno trčkara, udara glavom o pod. Deca ispoljavaju nagon da nešto rade na određeni neuobičajeni način (na primer potreba za ispravljanjem svih viljuški koje se nalaze na stolu za ručavanje).

Karakteristično je ponavljajuće (ritualsko) ponašanje, kako bi osoba sa autizmom dostigla mir ili izbegla strah od nove situacije na koju nije navikla (na primer postavljanje jastuka na tačno određeni način da bi uopšte mogla da zaspi). Neretko dolazi i do samopovređivanja.

Ako roditelji uoče neki od simptoma, neophodno je da se obrate lekaru i dečijem psihijatru. Ukoliko se pojavi sumnja, dete je neophodno odmah uključiti u defektološke tretmane, tretmane sa somatopedom i logopedom.

Jedino se ranom dijagnostikom i ranom intervencijom detetu može pomoći da napreduje u gornjim granicama svog funkcionisanja i osposobiti ga za samostalo izvršavanje nekih svojih potreba. Drugim rečima, ranom dijagnostikom i ranom intervencijom može se u pozitivnom smislu promeniti tok nekih simptoma.