Prosto mi je žao što nismo ranije čuli za Logopraxis, za ovaj pristup i način rada, gde terapeut ima širinu, zagrli dete, poljubi dete, da mu igračku, smeje se… Dete na tim terapijama prevazilazi problem iz dana u dan, uz osmeh, uz zagrljalj, uživa u terapijama. A ja svaki dan vidim boljitak, vidim razumevanje, drugačiji pogled, vidim napredak, iz dana u dan. Žao mi je što sam na njoj morala da naučim šta je dobro, a šta nije, što smo izgubile vreme, što nismo ranije došli u Logopraxis…