Otkako smo terapiju senzorne integracije uveli u Kragujevcu, postalo je jasno da je pojam senzorne integacije često nedovoljno poznat roditeljima, a neretko i stručnjacima koji se na različite načine bave razvojem dece i njihovom edukacijom (pedijatrima, vaspitačima, učiteljima itd), a koji prosto ne mogu da prepoznaju kada kod deteta nije uspostavljena senzorna integracija, a samim tim i da je primete, pravilno dijagnostikuju i postave program za prevazilaženje problema, kao što bi to mogao da uradi senzorno integracijski pedagog. Kroz ovaj blog želeli smo da odgovorimo na pitanja, koje nam često postavljaju roditelji, ali i da damo korisne informacije o tome kako senzorna integracija ostvaruje značajan uticaj na sposobnost vašeg deteta da uči i prati nastavu u učionici.
Ogroman broj ljudi se pita: “Kako će to kretanje pomoći mom detetu da čita?” ili “Na koji način to uopšte može da pomogne mom detetu da piše pisma ili sluša svog nastavnika?”
Tužna istina je – nijedno dete ne može nauči da čita ili piše dok nije razvojno spremno za to. U današnjem svetu suviše često forsiramo naše đake da napreduju do nivoa za koji nisu još spremni ili mentalno pripremljeni. Vrtić je postao novo predškolsko, a predškolsko je novi “prvi razred”. Ne mali broj puta moglo se čuti kako su deca koja su testirana na probleme u pisanju ili čitanju završila sa suzama u očima.
Glavna svrha senzorno integracijskih terapeuta trebala bi da bude da poboljšaju razvoj veština učenja i akademskih veština kod dece. U svakom slučaju, ponekad je teško da se shvati da detetov mozak može da ima manjak senzorne integracije i još razvojno nije spreman za takvu vrstu složenog učenja. Postoji mnogo dece koja se sreću sa specifičnim izazovima u učenju ili sa specijalnim senzornim dijagnozama, ali je neverovatno da su većina učenika su takozvana deca redovnog razvoja. Iako ih i dalje tretiramo kao normalnu, decu uobičajenog razvoja, ona su ostavljena i napuštena od strane sistema zbog senzornih problema koji su izazvali i stvorili praznine u učenju. Ove poteškoće i nesposobnosti ne mogu se uvek uočiti golim okom, ali često predstavljaju diskonekciju u mozgu koja ih onemogućava da nauče da čitaju, pišu, da nauče pravopis, da razumeju i “zadrže” činjenice koje nauče u školi.
Kako je Senzorna integracija povezana sa učenjem?
Svako dete ili učenik je pametan i ima sposobnost učenja. Nema glupe dece. Međutim, pre nego što pomognemo detetu da nešto nauči, moramo doći do korena problema. Zašto dete ne može da čita? Zašto pišu svoja slova i brojeve unazad? Zašto im dajem uputstva, a minut kasnije zaborave sve što sam upravo predavao?
Da bismo razumeli zašto dete ne može da uradi sve ove zadatke, moramo da se zapitamo “šta je razlog koji ga sprečava da uči i nauči?” Da li je to zato što moje dete ne može da bude prisutno na času i fokusira se u učionici zato što je previše rastreseno i ometeno onim što se dešava oko njega? Da li oči mog deteta trepere ili se tresu kada pokušava da pročita reči na nekoj strani?
Da li mu smetaju glasni zvukovi, da li mu smeta odeća koju je obukao, jaka svetla ili jaki mirisi? Da li je bilo kašnjenja u razvoju dok je bio beba ili malo dete? Da li može da ide pravo po liniji, da li ima dobru ravnotežu i koordinaciju i da li su mu ruke i prsti dovoljno jaki za pisanje?
Sva ova pitanja potiču iz detetovog senzo-motornog razvoja i moraju se proceniti pre nego što odgovorimo na pitanje zašto ne mogu da nauče nešto.
Pored toga, dok se mnogi učenici sreću sa nekom vrstom izazova i poteškoća sa učenjem, postoje i oni drugi koji imaju tantrume, anksioznost, ne mogu mirno da sede za svojim stolom, doživaljavaju emocionalne ispade, ne sklapaju lako prijatelje, često se muče da ostvare komuniciju na pravi način.
Verovali ili ne, mnogi od ovih znakova i simptoma kako za akademski tako i emocionalni razvoj povezani su sa detetovim čulima. Dakle, dok ne “popravimo” bazične poteškoće detetovog senzo-motornog razvoja, što uključuje vizuelnu percepciju, propriocepciju, vestibularnu, bilateralnu koordinaciju, finu motoriku i grubu motoriku, dete ne može i najverovanije neće naučiti.
Šta eksperti kažu o senzornoj integraciji?
Angela Hanscom, osnivač TimberNook-a, programa za razvoj zasnovanog na prirodi, konstatovala je da je ovaj problem vrlo često pronalazila kod mlađih predškolaca. U članku koji je objavio Vašington post, pod naslovom “Pad igre predškolaca i porast senzornih problema”, Handscom kaže: “Predškolske godine nisu samo optimalne za decu da uče kroz igru, već predstavljaju i kritičan razvojni period. Ako deci ne daju dovoljno prirodnih iskustava u kretanju i igranju, akademsku karijeru započinju sa nedostatkom. Veća je verovatnoća da će biti nespretni, imaju poteškoća kada treba da usmere pažnju, da kontrolišu svoje emocije, koriste pogrešne metode za rešavanje problema i imaju poteškoće u socijalnim interakcijama”.
Škole u Finskoj podržavaju njenu teoriju, jer su kod svojih učenika utvrdili mnogo bolje akademske uspehe kada počnu čitati i pisati sa sedam, umesto sa četiri godine, što je slučaj i u mnogim drugim zemljama.
Šta možemo da uočimo?
Većina onoga što nalazimo nakon testiranja i evaluacije je da dete ima manjak senzorne integracije, odnosno da senzorna integracija nije dovoljno razvijena da podrži razvoj detetovog učenja. Dete je toliko rasejano i fokusirano na različite podsticaje u svom okruženju, da učenje jednostavnih zadataka ne postaje automatsko. U mnogim slučajevima deca mogu imati ono što nazivamo poremećaj senzorne obrade , kada su njihova čula prekomerno razvijena ili nedovoljno razvijena. Međutim, postoje mnoga deca kojima nije dijagnostikovan ovaj poremećaj, kojima je i dalje potreban senzorno-motorni unos, kako bi svoju energiju i mentalni kapacitet usmerili u akademsko učenje.
Senzorna integracija, koja se ponekad naziva i senzorna obrada, je prema Star Institutu, način na koji nervni sistem prima poruke od čula i pretvara ih u odgovarajuće motoričke i bihevioralne odgovore. Stručnjaci sa pomenutog instituta dalje kažu da sa poremećajem senzorne integracije, senzorni signali se ili ne otkrivaju ili se ne organizuju u odgovarajuće odgovore.
Lekari retko šalju dete koje je redovnog razvoja kod okupacionog terapeuta ili stručnjaka obučenog za procenu problema senzorne integracije, jer se obično usresređuju na druga zdravstevna pitanja koja mogu uticati na učenikov učinak na času i generalno u učionici. Neretko uopšte ne mogu da prepoznaju ovakvu vrstu problema. Kako bi detetu obezbedili neophodnu dodatnu pomoć u učenju, roditeljima je često prepušteno da sami dođu najpre do informacije, a zatim pregled i terapije mimo svog pedijatra ili stručnjaka iz školskog sistema.
Kako senzorna integracija utiče na moje dete?
Veoma je važno zapamtiti da loša senzorna integracija može biti osnovni problem za usvajanje akademskih veština, ali nije uvek lako otkriti taj problem. Zbog toga je važno da se, pre nego što fokus postanu akademske veštine, izvrši procena svakog deteta i utvrdi da li su zapravo problemi sa senzornom integracijom u osnovi problema, a zatim i da se započne sa radom na prevazilaženju tog problema. Kada popravimo ostale senzo-motorne probleme, akademske veštine dođu kao sasvim normalna i prirodna stvar. Sporo učenje i lose ponašanje kod dece često su uzrokovani neadekvatnom senzornom integracijom u dečjem mozgu. Ona kod neke pametne dece uzrokuje probleme sa učenjem u školi, a kod neke dece koja imaju dobre roditelje i pozitivan pristup roditeljstvu uzrokuju lose ponašanje.
Senzorna integracija nam daje toliko informacija ne samo o sopstvenom telu, već i o svetu oko nas. Svake sekunde, mnoštvo senzornih informacija dolazi u naš mozak iz očiju, ušiju, nosa, usta i dodira – i sve su spremne da ih mozak obradi i da ih učini smislenim. Ovaj proces može da stvori veliki broj šansi za grešku.
Zapravo, mnogi ljudi se bore sa senzornom integracijom na nekom nivou. Niko nema potpuno savršenu senzornu integraciju. Neki to rade dobro (ali ne i savršeno), dok neki imaju baš velike probleme. Između ove dve krajnosti je naravno veliki prostor u kojem se nalaze različiti nivoi ovog problema.
Mozak locira, sortira i naređuje senzacije, na neki način kao što saobraćajni policajac reguliše raskrsnicu. Kada senzacije teku dobro organizovane, mozak ih može koristiti za percepciju oblika, ponašanje i učenje, ali kada je tok senzacija neorganizovan, život može biti poput saobraćajnog kolapsa.
Rani simptomi senzornih problema
Rani simptomi na koje treba obratiti pažnju kod vašeg deteta, a koji mogu ukazati na neadekvatan razvoj senzorne integracije kod deteta mogu biti:
Kod bebe:
- Nije počela da se okreće u skladu sa razvojnim normama.
- Nije počela da sedi u skladu sa razvojnim normama.
- Nije počela da se uspravlja i stoji u skladu sa razvojnim normama.
- Problemi sa hranjenjem ili spavanjem.
- Odbija da ide kod bilo koga osim kod mame kada treba da se uteši
- Plače kada se oblači, neudobno joj je u odeći
- Ne može da se smiri da place
- Nespretno ili ukočeno telo, motorne smetnje
U predškolskom dobu:
- Ima problem sa vezivanjem pertli
- Ne može da da nauči da vozi bicikl
- Ne kreće se lako ni graciozno.
- Nespretno je
- Preosetljivo na dodir, buku, mirise i druge ljude,
- Teškoće u sklapanju prijateljstva
- Teškoće u oblačenju, ishrani, spavanju, toaletu
- Loše motoričke sposobnosti
- U stalnom pokretu
- Česti i dugi tantrumi
Školarci:
- Promaši detalje
- Ne voli da se igra
- Ne može da boji između redova
- Ne može da se usmeri da uredno obavlja zadatke
- Muči se sa slagalicama
- Nestrpljivo je
- Hiperaktivno je
- Svetlost i buka ih iritiraju.
- Preosetljiv na dodir, buku, mirise i druge ljude
- Lako biva ometen, uznemiren, žudi za kretanjem, agresivan
- Lako ga preplave emocije.
- Poškoće sa rukopisom ili motoričkim aktivnostima
- Teškoće u sklapanju prijateljstva
- Nesvestan bola i/ili drugih ljudi
Uticaj na učenje
Čitanje, pisanje i računanje su izuzetno složeni procesi koji se mogu razviti samo na temelju senzorne integracije.
Dete sa senzornim problemima ili poremećajem senzorne obrade u učionici se ne bori samo sa jednom stvari – gradivom; ono se bori sa mnogo različitih stvari. Tipično, učenik ne može dovoljno da smiri svoje telo i mozak da bi pratio nastavu i usmerio pažnju na času. Obično im smeta toliko stvari koje se dešavaju u njihovom okruženju da im je teško da mirno sede u svojoj stolici, da zapamte činjenice koje se iznose, da ostanu organizovani, pamte zadatke, hvataju zabeleške sa table, pa i da shvate pitanja na testovima.
Pored toga, ako je u toku aktivnost gde treba da prelazi sa jedne na drugu poziciju tokom časa, dete može imati i fizički problem, jer se često dešava i da im je slaba koordinacija. Ako postoji aktivnost u kojoj mora da radi u grupi, rad sa drugima može da bude vrlo izazovan, naročito ako ima problem sa socijalnim veštinama. Tišina tokom nekog zadatka, kada svi na času ćute, takođe može da im bude jako izazovna, jer detetu koje ima poremećaj senzorne obrade zapravo nikada ništa zaista nije tiho. Mali zvuci poput kapljice slavine ili zvuka sata potpuno će odvući pažnju ovog učenika. Ovo je samo početak problem asak ojima se mogu suočiti na času u učionici. Njihov mozak postaje toliko preopterećen, a “saobraćajni kolaps” koji u glavi prave čula postaju toliko opterećujuća da će učenik postati ili hiperaktivan ili agresivan, a ponekad i oboje, kako bi se izborio sa tim osećajem.
Tretman senzorne integracije
Pronađite stručnjaka za senzornu integraciju, koji će raditi sa vašim detetom pomoću vežbi i aktivnosti senzorne integracije. Korišćenje ove vrste terapije pruža detetu intervencije zasnovane na igri, koje će dete izložiti mnogim čulima. Kroz ove tretmane, terapeut će pomoći vežbama koje podržavaju detetove emocije i pažnju, tako da postanu manje hiperaktivni i agresivni, ili može preporučiti vežbe i aktivnosti za jačanje očiju, ruku i prstiju za bolji razvoj čitanja i pisanja.
Ako je senzorno-integracijski stručnjak vašem detetu dijagnostikovao veći poremećaj senzorne obrade, obavestite školu i pokušajte da uspostavite IOP. Ako vaše dete nema posebnu dijagnozu i ako je uobičajenog razvoja, traženje školske pomoći može biti teško, pa bi vam ovakva vrsta dijagnostike mogla puno značiti. Ako ipak ne uspete da je dobijete, i dalje možete dati do znanja nastavniku kako da pomogne vašem detetu na osnovu onoga što radi kod kuće ili možete da ga pitate da li bi bilo spremno da vašem detetu pruži poseban tretman na času.
Tekst preuzet i adaptiran sa: https://ilslearningcorner.com/
Više o senzornoj integraciji možete pročitati u ovom tekstu
